U naletu popularnosti ultra-prenosnih tablet PC uređaja i notebook računara, koji polako ali sigurno postaju okosnica ponude svih iole važnijih imena u IT industriji, desktop platforma je potisnuta u drugi plan događanja. Možda nam se to tek samo čini, obzirom da se ovog još uvek velikog i značajnog dela PC tržišta, niko ne odriče tako lako. Treba biti iskren pa priznati da i pored činjenice kako su performanse prenosnih uređaja neverovatno napredovale u poslednje vreme, proćiće još dosta vremena dok se notebook računari u potpunosti ne izjednače u pogledu performansi i mogućnosti klasičnih desktop PC mašina.

 

Posao sa komponentama odavno više ne raste na globalnom nivou, čak se u poslednje vreme povlači pred najezdom ultrapopularnih mobilnih uređaja. Zbog toga su pojedine kompanije koje već duži niz godina, tradicionlano predstavljaju bastione desktop biznisa, polako počele da se u potpunosti okreću tržištu prenosnih računara, dajući jasno do znanja da je vreme klasičnih desktop računara odbrojano.

 

 

Pod uticajem takvog načina razmišljanja, potencijalni kupci desktop računara i komponenti, kojih još uvek ima u impozantnom broju jer kako god, stacionarni računari su bili i ostali etalon za performanse i komfor u radu, pokušavaju da pronađu magični balans niske cene i što boljih perormansi. Ipak, tendencija koja sve više uzima maha u ovom delu tržišta, pokazuje da su se cene desktop računara, ozbiljno otišle "na niže", pa kada pogledamo najnovije oglase koji nude računare uz paket određenih usluga za samo 1 dinar mesečno, to zvuči zaista neverovatno ako se samo prisetimo do juče svežih uspomena nabavke prvih AT286 mašina...

 

Ukoliko ovakvu situaciju posmatrate iz ugla opšte besparice, te „tankih“ budžeta potencijalnih vlasnika novih PC računara, jeftine komponente dobijaju sve više na aktuelnosti. One su oduvek bile najprodavaniji segment PC opreme ali se to u poslednej vreme posebno aktuelizovalo. To su shvatili i vodeći proizvođači pa ponuda u jeftinom i srednje-jeftinom segmentu postaje sve atraktivnija. Ovoga puta smo rešili da pogledamo šta vodeći proizvođači CPU čipova nude za korisnike sa malim budžetima. Nedavno smo predstavili najnoviji Intelovu asortiman u klasi Celeron i Pentium modela na bazi Sandy Bridge jezgra a danas ćemo videti AMD odgovor u vidu AMD A4-3400 i A6-3500 modela. U prvom slučaju se radi o dvojezgarnom Llano 32-nm modelu dok je u drugom slučaju, nešto jači primerak sa tri jezgra i boljom Radeon grafikom.

 

Praksa vodećih proizvođača procesora je da prilikom promocije nove generacije čipova prvo promovišu najjače predstavnike kako bi pridobili potencijalne korisnike. Kasnije tokom vremena, proizvode se jeftiniji derivati sa manje aktivnih jezgara, manjom količinom keš memorije a u slučaju savremenih čipova koji integrišu grafičko jezgro to znači nekada i osetno sporije grafičke performanse koje su posledica manjeg broja izvršnih „šejder“ jedinica. Razlika  može biti drastična, pa korisnici koji su kroz uštedu, pomisilili da dođu uz sitne ustupke do punog efekta nove tehnologije, bivaju razočarani osetno lošijim performansama. Stoga dobro obratite pažnju kada su u pitanju jeftiniji derivati nove tehnologije jer samo 10-ak evra može da vas deli od lošeg i dobrog proizvoda.

 

Upravo takvoj analizi je posvećen i ovaj test. Nakon zaista sjajnih rezultata testiranih A8-3850 i A6-3650 modela, došli su na red slabiji ali i osetno jeftiniji A4-3400 i A6-3500 APU čipovi, koji su usled niske cene i generalno dobrog imidža Llano tehnologije, vrlo interesantni za platežno ograničenu i najmasovniju grupu korisnika.