Intel Sandy Bridge Extreme - zaključak

 
Na kraju, jedno je sigurno, Intel je uspeo značajno da osveži i poboljša svoju najjaču PC platformu. Igrajući na proverenu kartu, snagu Sandy Bridge jezgara i povećanje njihovog broja korišćenjem napredne tehnologije proizvodnje, dobio je “pakleno” brz procesor. Snaga koju poseduje Sandy Bridge Extreme serija je nešto što niko ne može da porekne naročito u aplikacijama koje su optimizovane za višestruko izvršenje instrukcija na više procesorskih jezgara istovremeno. Tada su ovi procesori u svom “elementu” brutalne snage i nesvakidašnje brzine procesiranja.
 
Sirovoj snazi i procesorskoj moći bez presedana u današnjem PC svetu, Intel je podario i par novih mogućnosti čime je novu platformu učinio privlačnom za tehnološke zaljubljenike. Vešto koristeći isprobane tehnike iz sveta server mašina, Sandy Bridge Extreme procesor zvuči još moćnije i prosto uliva strahopoštovanje kada čujete da podržava četvorokanalni memorijski režim rada, da poseduje PCIe 3.0 kontroler i na kraju kao vrhunac koji će vam zabetonirati uverenje o njegovoj vanserijskoj snazi je informacija o ogromnoj količini L3 keš memorije.
 
 
Međutim, nova platforma znači i novi čipset. Intel je takođe u poređenju sa LGA1366 sistemima značajno unapredio sistemsku logiku. Brža komunikacija na relaciji sistemski kontroleri –CPU čip je posledica činjenice da je u potpunosti izostavljen “northbridge” koji se praktično preselio pod okrilje samog procesora. Povećan je potencijal PCIe magistrale čime su se stvorile pretpostavke za rad velikog broja brzih perifernih uređaja i paralelnog rada VGA kartica na punoj širini magistrale.
 
Deluje skoro idilično ali stvari se ozbiljno menjaju ukoliko LGA2011 i Sandy Bridge Extreme platformu gledamo iz ugla LGA1155 procesora. Čini nam se da je Intel morao da bude kreativniji kada je delio osobine najjačoj PC platformi. Pre svega zbog toga što je u najavi njenog izlaska obećavao više. Ozbiljne zamerke su: premali broj SATA 6Gbps portova, nedostaka bazne USB 3.0 podrške i svakako izostanka Thunderbolt tehnologije. Ovako imamo osećaj da je Intel X79 remarkirani P67 čipset koji je čak uskraćen za opciju SSD keširanja. Da stvar bude još gora izostavljeno je jedno od glavnih obeležja Sandy Bridge arhitekture, Quick Sync Video opcija. Ne možete a da se ne zapitate pa zbog čega je onda dobio epitet “Extreme”. Zbog šest jezgara koje jedno GPU jezgro baca u zasenak prilikom konverzije videa?
 
Ne verujemo da će se korisnik LGA2011 platforme osećati prijatno kada shvati da je po pitanju naprednih mogućnosti čak i uskraćen u odnosu na slabije pozicioniranu LGA1155 platformu na bazi Z68 čipseta. Ne zaboravite pri tome da su poslednje revizije LGA1155 ploča dobile PCIe 3.0 podršku. Jedino što mu preostaje jeste sirova procesorska nadmoć. Čak i to ima cenu u velikoj potrošnji i intezivnom grejanju. Kao što smo i ranije napisali, Sandy Bridge Extreme se prilično rasipa sa energijom, čak mnogo više nego osmojezgarni AMD Bulldozer.
 
Upravo problem velike potrošnje i grejanja je jedan od ključnih faktora koji ograničavaju overkloking rezultate. Intel Sandy Bridge Extreme ima odlične potencijale u pogledu povećanja radne frekvencije ali se mora ispunuti jedan, za mnoge krosinike nepremostiv uslov, temperatura radnog ambijenta mora biti niska na šta smo vam u primeru našeg overkloking testa posebno ukazali. Kada to omogućite ništa vam ne stoji na putu visokih radnih frekvencija ali to u najvećem broju slučajeva gde računar radi u standardnim kućištima, nepremostiva prepreka i skoro nemoguć uslov za većinu korisnika. Zbog toga će u sledećoj inkaranaciji Intel Extreme platforme, kompanija iz Santa Klare morati da puno više povede računa o potrošnji i njenim sporednim efektima na overkloking i sveukupne performanse jer se taj hendikep najbolje odslikava upravo na primeru Sandy Bridge Extreme platforme.
 
Intelu zameramo i jedan zaista neshvatljiv potez. Nekoliko dana nakon promocije Sandy Bridge Extreme procesora i LGA2011 platforme lansira vest o izlasku sledeće, Ivy Bridge – Extreme koji bi trebao da se pojavi za godinu dana. Šta je smisao ovakvog poteza zaista nam nije jasno. Da li treba da nas pokoleba u uverenju da se u ova krizna vremena strpimo i štedimo novac za nešto jače i bolje? Da li ova kompanja ima sumnje po pitanju mogućnosti i karakteristika novog procesora ili  ne veruje u uspeh Sandy Bridge Extreme procesora i njegove kvalitete?
 
Možda je u pitanju neki čudan način da se ispolji želja za sopstvenom promocijom. Ako je to u pitanju onda je učinjeno nevešto i na sopstvenu štetu jer se ovakvim porukama šalje pogrešan signal korisnicima koji samo mogu biti dodatno pokolebani i gurnuti u ozbiljnu sumnju a marketing i PR služba Intela bi trebalo da ozbiljno analiziraju svoju strategiju nastupa.
 
350000 Intel 4004 mikroprocesora nije ravno snazi današnjeg Intel Core i7-3960X procesora
 
Konačno, vraćamo se na suštinu a to je snaga samog procesorskog čipa i to je srž napretka i dobitka koju korisnici mogu da očekuju. Ogromna snaga kojom raspolaže Sandy Bridge Extreme je dostupna odmah i to u velikom broju današnjih aplikacija. Znači taj potencijal nije nešto neizvesno što tek treba da se desi u budućnosti. To je tu i odmah raspoloživo korisniku. Kupovinom LGA2011 platforme on će odmah osetiti brzinske koristi i u to ne treba niko da ima sumnje. Negde su ti dobici dekadentni, negde je čak Sandy Bridge iza konkurencije, doduše u samo par izuzetaka ali u većini slučajeva je neuporedivo brži i pravi prilično veliku brzinsku razliku.
 
Korisnici kojima je životni poziv rendering, 3D animacija, video editing, konverzija videa, brzi proračuni u poslovnim aplikacijama, su potencijalni vlasnici najbrže Intel platforme i koji mogu izvući veliku korist njenom nabavkom. To su sve one situaciju u kojima je vreme dragoceni resurs od neprocenjive vrednosti, to je ista ona vrednost koja daje prednost Ferarri mašinama u odnosu na BMW trkače od kojih su višestruko skuplji ali svakako ne postižu u istoj proporciji veću maksimalnu brzinu. To je ona kritična granica kada svako povećanje iznad nje donosi eksponencijalni rast cene i troškova. Sada vam je konačno jasno zašto za Sandy Bridge tvrdimo da je rasni trkač u PC svetu.
 


 
Zbog toga je papreno skup iako su najavljene neke jeftinije varijante ali sa ozbiljnim ustupcima. Biti najbrži očigledno znači imati dovoljno novca. Da li vredi? Pa svakako, ko može da ga priušti obavezno neka ga nabavi. Ko god kaže da ne bi voleo da u svojoj mašini nakon svih testova, ima ovakvu zverku, budite sigurni da se radi o licemeru. I dok Intel slavi 40-godišnjicu digitalne revolucije i već testira proizvode 22-nm tehnologije i 3D tranzistora, mi smo zaista zadovoljni onim što smo videli te zbog toga sa potpunom sigurnošću i uverenjem Intel Sandy Bridge Extreme procesorima dodeljujemo nagradu ultimativnog izbora među PC procesorima! 
 

Korisna adresa: CT Computers