Nvidia je nakon lansiranja Fermi kartica došla pod udar javnosti. Demonstracija čiste sile u klasi najskupljih modela nikoga nije impresionirala naročito nakon zaostatka od pola godine u odnosu na ATI DirectX 11 modele. Pravu efikasnost Fermi je morao da dokaže u klasi srednje skupih kartica pa je nakon nesretno osakaćenog GF100 modela u obliku GTX465 kartica, postalo jasno da nešto mora pod hitno da se preduzme. Dizajniran je potpuno novi, GF104 procesor koji nije dobijen isključivanjem operativnih celina GF100 čipa već potpuno novi GPU na bazi Fermi arhitekture. ASUS kao jedan od vodećih na polju PC komponenti je doterao najnoviji Nvidia proizvod, opremio ga zaista odličnim kulerom i omogućio mu rad iznad fabrički deklarisanih vrednosti. Rezultat je jedna odlična kartica u cenovnom rangu od 200€. Čini se da je Nvidia uspela da izvuče kartu iz rukava za poslednji voz koji je vraća na mesto gde je nekada suvereno vladala.

 

Početak godine i period koji je iza nas je posebno težak za Nvidiu. Lidersku poziciju je odavno prepustila ATI-ju koji pod salvom odličnih DX11 kartica uhvatio „zelenu silu“ na spavanju, totalno nespremnu da odgovori na izazove modernih DX11 akceleratora. Modeli bazirani na Cypress DX11 čipu su stizali poput salve teških udaraca nokautera koji je osetio pobedu i nikako ne dopušta protivniku da povrati dah. Nije tajna da se Nvidia našla u grdnim problemima na terenu gde je započela svoj put ka svetski poznatoj i priznatoj kompaniji. Trenutak slave i uljuljkivanja te neki novi ljudi koji budućnost kompanije vide u razvoju novih i napuštanju starih tržišta su skupo koštali Nvidiu.

 

 

Ipak, krajem prvog tromesečja je pod neverovatnim pritiskom IT javnosti uspela nakon nekoliko odlaganja da ipak predstavi svoj prvi DX11 grafički procesor. Ispostavilo se da je Fermi prilično dežmenkast momak sa vanprosečnim zahtevima po pitanju potrošnje energije. To obavezno vuče i posledicu da su kartice na bazi najnovijeg Nvidia DX11 procesora sklone ogromnoj emisiji toplote, toliko velikoj da i okoreli PC entuzijasti sumnjičavo vrte glavom kada je u pitanju procena dužine radnog veka ovih, veoma skupih kartica.

 

Nakon predstavljanja najjačeg modela u obliku GTX480 modela i potvrde da je još uvek sposobna da napravi karticu dostojnu najljućeg i najjačeg ATI rivala, Nvidia je morala da dokaže efikasnost Fermi arhitekture i u cenovno nižim klasama što se ispostavilo kao nimalo lak zadatak. Šta više desilo se upravo suprotno. U nastojanju da što pre zadovolji nestrpljive Nvidia poklonike koji su zaista predugo čekali dostojnu zamenu, nekoliko puta remarkiranih DX10 akceleratora, pokušalo se sa jednostavnim isključivanjem operativnih celina GF100 procesora. Dodatno opravdanje za ovu stategiju dala je i činjenica velikih problema u proizvodnji 40-nm postupkom, obzirom na kompleksnu strukturu procesora u samoj proizvodnji se pojavilo dosta feleričnih čipova. Idealna situacija za kartice srednjeg cenovnog ranga. Predstavljen je GTX 465 model. Međutim, umesto ptice Feniks uskrsnuo je novi Frankeštajn, nakaradna kartica sa preterano velikom potrošnjom u odnosu na performanse koje su bile čak ispod nivoa GTX285 kartica, prethodne Nvidia generacije grafičkih 3D akceleratora.

 

 

To je bio scenario koji je najmanje trebao u tom trenutku. Nvidia se bacila na posao i samo par meseci posle nesretnog GTX465 procesora, predstavila sve ono što je on trebao da bude u obliku GTX460 kartica baziranih na potpuno novom, GF104 čipu. Nepune dve milijarde tranzistora sa mnogo boljom organizacijom i efikasnijom strukturom urodile su plodom tako da je pred nama konačno pravi Nvidia predstavnik u srednjoj klasi. ATI Radeon HD5770 i HD5830 su dobili dostojnu konkurenciju koja je po pitanju performansi prilično blizu i jeftinijim HD5850 modelima. Kada tome dodate i nastojanje najpoznatije firme za proizvodnju komponenti, ASUS, dobija se proizvod vanprosečnih karakteristika spreman da izazove modele iz više cenovne klase.