AMD je poznat po svojoj sposobnosti da uvede poptuno novi, efikasniji način organizacije obrade podataka na nivou CPU jedinice. Njihova radikalna rešenja su mnogo puta do sada zadavla veliku glavobolju Intel konkureniciji. Iako marketing čini svoje pa većina ovdašnjih korisnika kada se pomene pojam procesora po automatizmu podrazumeva proizvode kompanije Intel, oni malo bolje upućeni zanju da je suštisko stanje stvari dijametralno drugačije. AMD je upravo taj koji uvodi radikalne promene na polju mikroprocesorske arhitekture te se sa pravom može reći da je jedan od retkih koji uvodi i diktira nove trendove. To je vrlo važno za IT industriju jer bez ovakvih kompanija nema realnog napretka tehnologije i konkurencije.

 

 

Dakle AMD bismo mogli da opišemo kao kreativnog naučnika koji raspolaže genijalnim idejama dok je Intel poput ambicioznog menadžera koji zna da postavi stvari na svoje mesto, lepo upakuje proizvod koji isprati adekvato agresivnom reklamom i proda ga u milionskim tiražima. Rekli bismo svako zna svoj posao. Najsvežiji primer u prošlosti za ovakve tvrdnje je upravo AMD Phenom Stars K10 arhitektura koja je bila radikalno nova u vreme svog pojavljivanja. Međutim, ograničenja u smislu tada raspoložive tehnologije proizvodnje nije omogućila AMD-u da do kraja pretoči svoj napredni dizajn u konkretan proizvod. Problemi sa neadekvatnim proizvodnim pogonima koji nisu dorasli naprednim rešenjima su zahtevali kompromise a oni su se pogubno odrazili na performanse prve generacije proizvoda. To se odrazilo i na lošu reakciju javnosti što je dovelo do neadekvatnih finansijskih rezultata.

 

Sa druge strane Intel je kao neuporedivo bogatija kompanija, raspolagao adekvatnom količinom novca koja je uspela da obezebdi odgovarajuća proizvodnja postrojenja. Preuzeo suštinske prednosti Phenom arhitekture i primenio ih na svoje x86 proizvode. Rezultat je bio slavom ovenčana Nehalem generacija proizvoda. Koliko Intel zavisi od AMD naprednih rešenja vidi se kada sam krene u predstavljanje novih trendova poput Clarksdale serije procesora. Mali frankeštajn kome su prilepljeni različiti delovi nije problematičan po pitanju performansi već što ga prati neadekvatno visoka cena. Tehnološki postupak dobijanja ovakvih proizvoda je veoma skup što se održava na krajnju cenu proizvoda pa su po pravilu, tokom prošlosti a taj trend se i danas nastavlja, Intel CPU čipovi skuplji od adekvatnih AMD proizvoda. Poslednji primer je spomenuti Clarksadale 32-nm procesor sa nakalemljenim 45-nm grafičkim jezgrom koje se nalazi pod istim poklopcem. Performanse su odlične ali je proces preskup što samo pokazuje koliko je primena takve arhitekture i rešenja neefikasna. Prodaja ovih procesor ne ide ni približno onako kako su očekivali tvorci poslovnih planova kompanije Intel. Skloni smo tvrdnji da je upravo ovaj procesor reprezent filozofije najvećeg AMD konkurenta.   

 

 

Sa druge strane AMD je oduvek bio predstavnik svežih ideja i potpuno različitog pristupa. Baš u trenutku kada smo se svi umorili od mnogobrojnih Nehalem derivata i prilično praznih najava nadolazeće Sandy Bridge arhitekture, AMD je krenuo u ozbiljnu ofanzivu. Suštinska pojava nove arhitekture i sledeće generacije procesora je oličena u izlasku Bulldozer i Bobcat procesora. To su dve generacije proizvoda koje su namenjene potpuno različitim kategorijama računara. Od poslednje izmene izdešavalo se mnogo toga. Pojavila se klasa ultra mobilnih PC uređaja koja ima prilično različite zahteve od klase tradicionalno jakih dekstop i server računara. Ovakva podela tržišta je uslovila potrebu za daljom specijalizacijom procesora pa se oni danas dele na dve klase: one namenjene klasičnim desktop,notebook i server računarima i onih specijalizovanih za prenosne uređaje karakterističnih po malim dimenzijama, neznatnoj potrošnji energije i minimalne toplotne disipacije.

 

Upravo na tim principima AMD je razvio dve generacije novih procesora koji će obeležiti period pred nama: Bulldozer i Bobcat. Zbog toga je predstojeća godina u IT krugovima, rezervisana kao godina u kojoj će dominirati AMD!

 

Ukoliko ste nakon ovih nekoliko redova probudili simpatije prema AMD-u, može vas uplašiti moguće ponavljanje scenarija iz Phenom slučaja. AMD je ipak učio na svojim greškama i tokom prošlog perioda potpuno odvojio tehnologiju proizvodnje i postrojenja u zasebnu kompaniju, Globalfoundries. To obezbeđuje potpunu autonomiju i paralelno napredovanje idejnih rešenja i operativne logike na materijalizaciji budućih proizvoda. Oba procesa su daleko produktivnija uz neizbežnu kolaboraciju i razmenu trenutnih dostignuća kako se ne bi desio raskorak u rešenjima i mogućnostima za njihovu konkretizaciju.

 

Ne tako davno smo sa lokalnim predstavnikom AMD kancelarije upravo diskutovali o dalekovidosti ovakvog poteza kompanije AMD i u vreme najveće euforije oko Intel Nehalem procesora predvideli upravo ovaj trenutak kada će AMD u saradnji sa ćerkom kompanijom, doneti radikalno unapređeni dizajn CPU arhitekture uz najnoviju tehnologiju proizvodnje. Kada su to svi najmanje očekivali, AMD je bio najopasniji i spremao ofanzivu iz potaje. Današnje sopštenje je pravi dokaz za to i satisfakcija za svakog iole istinskog zaljubljenika u PC tehnologije! Dobrodošli u eru AMD Fusion procesora!!!