Turbo tehnologija poznata nam je sa Intel platforme. Direktna je posledica činjenice da se u vreme pojaviljivanja četvorojezgarnih procesora nije mogla pronaći dovoljna baza aplikativnog softvera koja bi uposlila sva jezgra kojima procesor raspolaže. Zato se dešavalo da višejezgarni procesori na nižim nominalnim frekvencijama pokažu lošije performanse od modela sa jednim ili dva operativna jezgra i visokom radnom frekvencijom, usled nedovoljne višejezgarne optimizacije aplikacije koja se izvršava. Čak i danas možete sresti takve aplikacije a jedna od njih je i AutoCAD 2010 koja je potpuno ravnodušna na broj raspoloživih procesorskih jezgara i vrednuje samo visoku radnu frekvenciju jezgra na kome se izvršava. To ostavlja prilično loš efekat na kupce koji su izdvojili novac na skupe višejezgarne procesore očekujući adekvatan brzinski dobitak.

 

 

Da bi se donekle rešio problem, uvedena je Turbo funkcija koja pomaže u tim situacijama. Suština je u tome da kada procesor i prateća elektronika prepoznaju situaciju u kojoj nisu angažovana sva procesorska jezgra, Turbo funkcija će povećati radni takt aktivnog jezgra za par stotina MHz. To je dovoljno da se pokažu bolje performanse i opravda ulaganje u skuplji model procesora.

 

Najnoviji AMD šestojezgarni modeli procesora na bazi Thuban jezgra po prvi put uvode Turbo tehnologiju na AMD procesore. Takve čipove ćete vrlo lako prepoznati jer će ubuduće nositi „T“ slovnu oznaku u nazivu modela poput trenutno predstavljenih AMD Phenom II X6 1090T i 1055T modela. Slovo „T“ na kraju oznake pokazuje da procesori koriste Turbo funkciju.

 

 

Za razliku od Intela, AMD koristi vrlo jednostavan mehanizam praćenja aktivnosti angažovanih procesorskih jezgara koji se oslanja na osnove principa funkcionisanja Cool’n’Quiet tehnologije i izmene vrednosti multiplikatora frekvencije. Pri tome procesor analizaira samo jedan kriterijum, broj angažovanih jezagara od strane aplikacije koja se trenutno pokreće. Dakle temperatura, potrošnja i visina radne frekvencije nemaju nikakav uticaj kod Turbo funkcije. Ukoliko softver koristi maksimalno tri jezgra, procesor će preostala tri prebaciti u stanje mirovanja na 800MHz dok će preostala tri ubrzati za 500MHz i kako bio očuvao stabilnost u radu, sva jezgra će dobiti dodatnu porciju napona od 0.15-0.2V.

 

Vrlo je važna činjenica da ukupna potrošnja nikada neće preći deklarisanu vrednost TDP fakotra od 125W jer polovina jezgara uprkos većem naponu „miruje“ na svega 800MHz.  Time se kompenzuje potrošnja ubrznaih jezgara na 3.6GHz koliko iznosti TURBO korak na Phenom II X6 1095T modelu. Zanimljivo je da Turbo korak nije fiksan jer smo tokom testova primetili da procesor takođe ubrzava sa nominalnih 3.2GHz na 3.4GHz da bi na kraju dosegao maksimalnih 3.6GHz. Dakle TURBO je dinamčka funkcija ubrzanja koja dovodi do čestih skokovitih promena frekvencije aktivnih jezgara što zna da bude stresno i po samo napajanje koje oseća velike oscilacije u potrošnji jer radna frekvencija vrlo često oscilira sa minimalnih 800 na 3.2GHz i više, pomnožite to sa 6 i zaključićete koliko opterećenje trpi izlazni stepen napajanja zadužen za opsluživanje centralnog procesora. Taj zahtev je još izraženiji u slučaju overklokinga gde je kvalitetno i stabilno napajanje obavezno.