ASUS Maximus III Extreme i Extreme Engine Digi+ modul je drugačije dizajniran jer njegova multifazna arhitektura radi u „paraleli“ te omogućuje da se pojedine faze uključuju i isključuju zavisno od potrebe i stepena opterećenja sistema. Svaka od aktivnih faza učestvuje u procesu „peglanja“ izlaznog signala te njegova linija više liči na pravu nego u prethodnom slučaju a što je svakako poželjna karakteristika!

 

 

Svaka faza se sastoji iz nekoliko MOS FET tranzistora i odgovarajućeg drajvera koji upravlja njihovim radom. Kuriozitet je da su u slučaju ASUS Maximus III Extreme modela upotrebljeni Infineon visokoefikasni tranzistori poslednje generacije koji su „spakovani“ u metalno kućište. Ovaj detalj direktno utiče na njihovu termalnu karakteristiku jer su hladniji u radu i do 30% pri jednakoj frekvenciji u poređenju sa tranzistorima u klasičnom pakovanju pa  su i efikasniji po pitanju iskorišćenja energije. Ovakvo rešenje do sada nismo sretali ni na jednom modelu konkurentskih firmi. Pod prstom možete osetiti koliko su hladniji a to se pokazalo i tokom rada kada je CPU bio osetno hladniji nego u slučaju konkurentskog MSI Trinergy modela uprkos činjenici da koristi vrlo kvalitetno VRM rešenje. Pored odličnih tranzistora kao i kod MSI-a, upotrebljene su prigušnice poslednje generacije koje imaju minimalan gubitak struje tokom rada te su sposobne da rade sa strujom jačine do 40A. Pomnožite to sa radnim naponom CPU-a i brojem faza tako da ćete dobiti maksimalno podržanu potoršnju koja daleko prevazilazi potrebe overklokovanog procesora Nehalem arhitekture.

 

 

Ovde je zanimljiva i mogućnost da iz BIOS-a podesite frekvenciju rada modula za napajanje pri čemu nije stavljen akcenat samo na visoke učestanosti već je moguće fino podešavanje i u uslovima manje stresnih scenarija čime se produžava životni vek elektronskih komponenti i same matične ploče. Kompletna jedinica za napajanje je pod kontrolom Chil 8318 osmofaznog digitalnog kontrolera koji ispunjava Intelove VRM 11.1 specifikacije. Tranzistori u modulu za napajanje su prekriveni skromnim alu hladnjakom koji koristi toplotnu cev niskog profila. Nije bilo potrebe za glomaznim rešenjem jer se zbog korišćenja metalnog kućišta tranzistori daleko manje greju od klasičnih rešenja.

 

Hladnjak PWM modula se proteže do nekadašnje pozicije sistemskog kontrolera na kojoj se u slučaju Maximus III Extreme modela nalazi Nvidia NF200 čip. Na njegovom mestu hladnjak se malo širi kako bi rebra dobila na površini kako bi prenos toplote u okruženje bio bolji. Istovremeno, uvećanje hladnjaka je iskorišćeno i za postavljanje dobro poznatog Republic of Gamers logoa. Zanimala nas je i činjenica gde je tačno postavljen dodatni Nvidia čip u čitavoj šemi Intel P55 čipseta, jer znamo da procesori klase Lynnfield sa P55 čipsetom komuniciraju preko sporije DMI magistrale dok u slučaju NF200 on je prikačen direkto na PCIe x16 komunikacionu liniju integrisanog PCIe kontrolera unutar samog procesora. Svaka dodatna elektronika i posrednik na relaciji procesor-uređaj dodatno uvodi latencije što vodi padu performansi. To je bilo za očekivati i kod uređaja koji multiplicira broj PCIe komunikacionih linija tako da nas je naročito zanimala činjenica hoće li ugradnja NF200 uticati na blagi pad performansi VGA adaptera u odnosu na referentne P55 ploče. Naravno od toga nije bilo ništa i kartice su radile jednakom brzinom kao i u slučaju kada su procesori komunicirali direktno sa VGA akrticama. Dakle, nema nikakve bojazni usporenja zbog prisustva dodatne elektronike a pri tome je širina i kapacitet magistrale značajno povećan.

 

 

U neposrednoj blizini VRM jedinice zatičemo NEC USB 3.0 kontroler koji se smestio na neuobičajenom mestu zbog toga što je svaki pedalj Maximus III Extreme štampane ploče morao biti efikasno iskorišćen zbog velikog broja uređaja. Tik pored njega uočavamo mikro taster sa oznakom Q_reset. Ova opcija je namenjena najekstremnijim overklokerima. U slučaju hlađenja tečnim azotom poznata je pojava „cold bug“ problema kada usled veoma niskih temperatura koje često idu ispod -100⁰ C procesor odbija da se „probudi“. Baš u tim situacijama pomaže Q_reset koji na trenutak stopira rad zbunjenog procesora, resetuje ga i pomaže mu da se povrati iz stanja potpune hibernacije usled ekstremno niskih temperatura. Ukoliko ne koristite LN2 eksperimente nećete nikada koristiti ovaj taster. Kad smo već kod ekstremnog overklokinga postoji još jedna caka za prevazilaženje problema „cold bug-a“ kod korišćenja LN2 overkloking sesija. Potrebno je zalemiti dva kontakta u blizini procesorskog podnožja čiju poziciju dajemo na fotografiji koja sledi.