Dolazimo na teren gde ASUS i MSI modeli pokazuju svoj puni potencijal. Pošto su dizajnirane da zadovolje potrebe najsmelijih overkloking korisnika, one od prvog momenta prosto čekaju da lansiraju CPU karakteristike u „hyper speed“  prostor. MSI Big Bang Trinergy ima dvostruku prirodu. Pritiskom na OC Genie taster hteli smo da vidimo sposobnost mehanizma za automatsko overklokovanje koji autonomno, nakon samo nekoliko sekundi određuje maskimalne brzinske sposobnosti instaliranih komponenti. Poželjno je da koristite memoriju sa unapred definisanim memorijskom profilima (XMP). U ovom režimu MSI deluje prilično uzdržano obzirom da se fokusira na iznalaženje maskimalne moguće brzine rada na „Bclk“ magistrali dok je visina radnog takta procesora u potpuno drugom planu. To baš i nije najsrećniji pristup naročito za osetljivu automatiku pa još kada je OC u pitanju .

 

 

OC Genie deluje „školski“ kada je u pitanju pronalaženje maksimalne Bclk vrednosti za Lynnfield seriju procesora. Spušta vrednost multiplikatora na 16x-17x, podiže napon CPU Vtt na 1.47V, QPI podešava na 16x vrednost. Pri tome ne štedi CPU i Vcore napon podešava na prilično visokih 1.408V obzirom da je krajnja radna frekvencija  dosta skromnih 3.58GHz. Ovde kao da postoji mala zadrška MSI-a zbog faktora zvanog hlađenje. Na nekoliko mesta u upustvu same ploče je izričito naglašeno da bilo kakav overkloking pokušaj MORA da prati i instalacija odgovarajuće efikasnog rashladnog rešenja. MSI kao da u OC Genie slučaju nije hteo da rizikuje, ukazujući korisniku na glavni pravac u kome treba da ide ubrzanje dok je maksimalna vrednost frekvencije procesora u odgovornosti i nadležnosti korisnika i veličine rizika koji je spreman da preuzme.

 

Naravno mi nismo bili zadovoljni postignutim te smo isključili automatski mod i prešli na manuelno upravljanje. Prvo smo hteli da ispitamo mogućnost maksimalno stabilne Bclk magistrale. Bclk=220MHz je bila prilično nestabilna vrednost. Sistem je ulazio u Windows 7 ali pokretanje bilo kakve aplikacije je rezultovalo nasumičnim resetom te smo se korak po korak spuštali sve do stabilno prihvatljive, maksimalne vrednosti koja je u slučaju MSI Trinergy modela iznosila 213MHz. Tek 3MHz više od onog što je OC Genie preporučio. Podešavanje napona smo prepustili automatici koja je odlično obavljala zadatak dozirajući tačnu porciju napona kako bi obezbedila zadovoljavajući nivo stabilnosti. U stvari predefinisan, sigurnosni interval vrednosti za vazdušno hlađenje se kreće u MSI slučaju između 1.40-1.45V što je sasvim dovoljno da procesor iskaže svoje OC potencijale a da pri tome ne dođe do ozbiljnog pregrevanja, pod uslovom da koristite ozbiljan vazdušni kuler.

 

 

Podizanjem multiplikatora i znajući maksimalno stabilnu vrednost Bclk magistrale upustili smo se u potragu za najvišom CPU frekvencijom. Isključili smo Turbo mode, „C state“ i S5 režime za uštedu energije kao i „Speedstep“ tehnologiju tj. sve ono što bi u toku rada moglo da obori radnu frekvenciju procesora. Krenuli smo od 3.8GHz da bi vrlo brzo i bez ikakvih problema stigli do 4GHz što nam je bila prvobitna namera i neka referenca za ovako OC nastrojene modele matičnih ploča. MSI Trinergy je međutim nastavio napred u prilično samouverenom stilu. Uz neznatnu korekciju napona, stigli smo do stabilnih 4.23GHz za CPU, 2114MHz za DDR3 memoriju i samo su nam 2MHz falila do maksimalne Bclk vrednosti. Međutim CPU nije hteo ni da čuje za rad na preko 4228MHz. Pokušali smo sa drastično većim naponom od 1.5V međutim, CPU je ignorisao ovaj potez ponašajući se identično kao i na osetno manjem radnom naponu. To je bio maksimum mogućnosti za MSI Big Bang Trinergy model! Odličan rezultat koji još više dolazi do izržaja uzimajući u obzir činjenicu da smo vrlo lako i bez većih poteškoća došli do maksimalnih vrednosti.

 

Koristeći isti pristup krenuli smo u ispitivanje mogućnosti ASUS Maximus III Extreme ploče. Jedini deo gde je automatika delovala je bio doziranje napona. Ispitujući maksimalnu Bclk vrednost ASUS je otišao dosta dalje dozvoljavajući da startujemo od 235MHz što je osetno više od MSI modela a imajući u vidu koliko je ovo osetljiv parametar na Lynnfield generaciji procesora bili smo i više nego iznenađeni ovolikom razlikom između dva vrhunska modela matičnih ploča. Bilo je očigledno da ASUS ima više „materijala“ za OC. Vrednost Bclk=235MHz magistrale nije bila stabilna tako da smo metodom pokušaja i uspeha došli do prihvatljive vrednosti od 227 MHz što je još uvek daleko više od konkurentskog MSI modela. Tokom ovih pokušaja, ASUS nas je samo jednom zaustavio na trenutak obaveštavajući nas da ovako visoke vrednosti sistemskog BUS-a moraju biti ispraćene i odgovarajuće velikim vrednostima napona sistemske memorije koja je bila podešena na maksimalnu brzinsku vrednost a što je značilo napon preko 1.6V. Potvrdili smo upozorenje i krenuli u ispitivanje maksimalne frekvencije CPU jezgra.

 

 

 

U prvom koraku, slično kao i u MSI slučaju lako smo dosegli vrednost od 4GHz. Nastavili smo istim tempom da bi bili zaustavljeni na 4.15GHz. Sistem je bio evidentno nestabilan na ovoj frekvenciji a razlog za to je bila automatika koja štedi procesor i koja je pri ovoj frekvenciji isporučivala svega 1.32V što se pokazalo kao apsolutno nedovoljno imajući u vidu visoku radnu učestanost. U tom momentu smo preuzeli potpunu kontrolu nad sistemom i krenuli sa naponom od 1.45V da bi stigli do vrednosti od 4.25GHz. U prvom trenutku smo pomislili da je to „TO“ i da dalje ne može. Međutim, malo igranja i finog štelovanja napona IMC Voltage sekcije nam je prokrčio put do postizanja maksimalnih 4.340MHz pri samo 1.44V. Fantastično!!! Upravo to očekujemo od ekstremnog OC modela kada ovako šampionski finišira tamo gde drugi definitivno posustaju! ASUS je opravdao još jednom renome vrhunskih overkloking modela.