Podsetimo se, „write amplification“ se odnosi na količinu podataka koja se mora upisati na disk prilikom operacije izmene određenog sadržaja kako bi se kompletirao postupak upisa zahtevanih podataka. Ukoliko se radi o zahtevu male veličine 8K (male datoteke) a znamo da disk poseduje memorijsku ćeliju veličine 128K, prilikom upisa vašeg zahteva kompletan blok podataka od 128K se prvo mora iskopirati sa SSD diska u sistemsku (RAM) memoriju gde se dodaje izmena veličine 8K, zatim se briše memorijski blok od 128K na NAND čipu SSD diska i zamenjuje se upisom izmenjenog 128K bloka iz RAM memorije. Faktor amplifikacije se dobija kada se veličina aktuelnog upisa podeli sa veličinom zahtevane promene, što u našem primeru iznosi 128k/8k=16.

 

 

Idealna vrednost faktora amplifikacije je 1. Što je faktor amplifikacije veći, SSD disk će biti sporiji u radu ali to istovremeno utiče i na smanjenje životnog veka uređaja. Veliki faktor amplifikacije je apsolutno nepoželjna pojava na SSD uređajima i jedan od osnovnih nedostataka u direktnom poređenju sa hard disk tehnologijom. Veličina memorijskog bloka zavisi i od vrste i tipa NAND memorije koja se koristi. Prvi SSD uređaji su imali vrlo velike vrednosti faktora amplifikacije zato što se upis vršio na memorijskom bloku veličine 512KB-1024KB, dok je kod novijih uređaja poput Kingston SSD Now „V+“ G2 serije on drastično smanjen. To se naročito vidi u realnom radu gde je upis manjih datoteka dramatično brži u poređenju sa modelima iz „V“ i „V+“ G1 serije.

 

Drugo važno poboljšanje koje nam donosi osvežena SSDNow „V+“ G2 serija jeste podrška TRIM komandi na nivou upravljačkog softvera samog uređaja. Ova komanda je podržana na nivou operativnog sistema što znači da samo ukoliko OS poseduje implementaciju ona može biti aktivirana na samom uređaju. Od Windows operativnih sistema samo najnovija, Windows 7 verzija poseduje ugrađenu podršku za TRIM komandu. Zbog toga ćete često čuti kako se kaže da je Windows 7 dodatno optimizovan za rad sa „sedmicom“. To je upravo iz razloga prethodno spomenute činjenice. Ukoliko OS nema podršku za TRIM komandu on će se ponašati kao da uređaj ne podržava dotičnu funkciju što se odražava na drastičan pad performansi tokom dužeg vremena korišćenja SSD uređaja.

 

Šta je TRIM komanda? TRIM komanda omogućava operativnom sistemu da komunicira sa SSD diskom i ukaže mu koji blokovi podataka nisu više u upotrebi, kao što su oni koji ostaju nakon brisanja fajlova. Operacija brisanja podataka na nivou operativnog sistema najčešće znači da se dotični memorijski blokovi na kojima se nalazi podatak za brisanje, samo označe da više nisu u upotrebi, dok sam podatak nije izbrisan. Tek kada se izda sledeća komanda za upis i kontroler prosledi podatke na memorijski blok koji je označen kao obrisan, tada se prvo briše zaostali sadržaj pa tek onda upisuje novi. To znači dramatično usporenje tokom rada jer se obavaljaju dve operacije briši/piši umesto jedne. Kako raste kapacitet popunjenosti SSD diska tako ovaj nedostatak sve više utiče na degradaciju performansi. Upravo ovde stupa na scenu TRIM komanda koja omogućava operativnom sistemu da u slučaju izdate komande „delete“ prosledi dotičnu komandu direktno do SSD kontrolera a koji inače ne bi znao da dotični sadržaj treba da bude izbrisan. Ti podaci se sada stvarno brišu a memorijski blokovi se oslobađaju za upis novih podataka. Kada se izda komanda za upis tada se vrši samo operacija upisivanja podataka bez prethodne potrebe za brisanjem zaostalog sadržaja. To dramatično ubrzava kompletnu operaciju a održava se na vidno poboljšanje transfera podataka tokom operacije upisa. Upravo to nam se i desilo tokom testova sa SSD Now „V+“ uređajem druge generacije koji je pokazao dramatično ubrzanje u direktnom poređenju sa istim uređajem iz prethodne G1 serije.