Intel je svojevremenim predstavljanjem najštedljivijeg procesora poznatog pod nazivom Atom napravio pravu malu revoluciju među PC računarima. Intel Atom je pokrenuo potpuno nove generacije uređaja počev od netbook prenosnih PC-a ultrakompaktnih  i do tada neviđeno malih dimenzija, preko nettop uređaja koji su bili veličine standardnih 3.5“ hard diskova pa do egzotičnih mobilnih internet uređaja. Izazovu zvanom Atom nisu odolele ni klasične, jeftine PC desktop mašine za kojima su naprosto žudili korisnci sa tankim novčanikom izmučeni  posledicama zahuktale ekonomske krize. Eksplozija popularnosti Atom procesora je kulminirala nesvakidašnjim rastom netbook tržišta koje do početka prošle godine praktično nije ni postojalo. Rast popularnosti Atoma je zabrinuo čak i Intel jer su jači modeli iz niže klase poput Celeron serije, preko noći zaboravljeni od strane korisnika. Klicalo se u slavu novog vladara i ljubimca najmasovnije grupe korisnika.

 

 

Ipak među kompjuterskim entuzijastima i onima željnih noviteta i performansi, Atom nikada nije predstavljao izazov. Pre bi se reklo da su na njega gledali sa podozrenjem zbog nedostatka iole ozbiljnijih performansi. Atom bazirani računari su bili dobri za obavljanje jednostavnih, svakodnevnih poslova kao što su pretraga Interneta, razmena elektronske pošte, pisanje u tekst procesoru, dok je bilo šta ozbiljnije bilo preveliki zalogaj za sićušnog Atoma. Ipak „mališa“ je imao jednu važnu osobinu, trošio je fascinantno malo energije i pri tome se nije puno grejao. To znači nesvakidašnje prijatan rad korisnika koji su sedeli za Atom baziranim terminalima!

 

Prvi Atomi su se pojavili u obliku jednojezgarnih i dvojezgarnih modela pod kodnim imenom Diamondville. Dvojezgarni su imali dva fizički odvojena jezgra na jednom čipu. Poput sijamskih blizanaca bili su neraskidivo povezani ali ipak dve odvojene celine. Sistemska logika u obliku 945G čipseta je bila već nekoliko generacija unazad prevaziđena. Nije bio ni mali broj korisnika koji su očekivali da će se sledeća generacija Atom procesora konačno naći u super smartphone uređajima i konačno osloboditi potencijal Windows Mobile platforme.

 

Prateći logičan redosled događaja, Intel je nedavno predstavio Pine Trail platformu ili Atom druge generacije. Mnogi su jedva čekali da vide novo Intelovo čedo očekujući pravo malo čudo u minijaturnom pakovanju koje je trebalo da reši i konačno izađe u susret zahtevima za masovnu ekspanziju mobilnih komunikacionih uređaja. Ipak, to se nije desilo. Intel je demonstrirao optimizaciju proizvodnje pri čemu gotovo da nije ni taknuo arhitekturu Atom procesora prethodne generacije. Kada to kažemo mislimo na unapređenje arhitekture po pitanju performansi platforme.

 

 

Međutim, prateći trend koji je uveo Clarkdale i pre njega Lynnfield serija procesora, učinjene su bitne promene na funkcinalno organizacionoj strukturi procesora. Kompletna sistemska logika se preselila na jezgro samog procesora tako da se sada memorijski kontroler, grafičko jezgro i kontroler PCIe magistrale nalaze u samom srcu Atom procesora. To je automatski značilo napuštanje FSB magistrale i uvođenje DMI komunikacione magistrale između CPU čipa i kontrolera periferija. Osim funkcionalnih prednosti ovaj potez je imao i taktičko operativne posledice u vidu izbacivanja Nvidia konkurenicje i Ion platforme koja je pretila da u potpunosti preotme Atom procesore usled superiornih grafičkih i video mogućnosti Nvidia čipa koji poseduje integrisano Geforce 9300GS grafičko jezgro. Iako ne preterano jako, ono je udahnulo Atomu preko potrebne karakteristike glatke reprodukcije video materija visoke definicije pa čak i pokretanje manje zahtevnih 3D igrica. Taman kada se pomislilo da su korisnici pronašli pravu kombinaciju Intel je odlučio da se ispreči na putu Nvidie ka potpunoj kontroli Atom tržišta čipsetova.