HD Tune 3.5
Ovaj sintetički program meri brzinu diskova na tkz „low level“ nivou i pokazuje najbolji mogući scenario performansi uređaja bez obzira na fragmentaciju i popunjenost diska podacima. Iskazane vrednosti su prosečna brzina prilikom određene operacije prenosa podataka.
HD Tune 3.5 – prosečna brzina transfera podataka prilikom operacije čitanja
HD Tune 3.5 – prosečna brzina transfera podataka prilikom operacije upisa
Kod grafikona u kojima su predstavljene prosečne brzine transfera brojke su „ulepšane“ obzirom da se situacija u praksi može prilično razlikovati. Brzina čitanja i transfera je veća na unutrašnjim cilindrima diska i kako čitanje kreće ka spoljnim cilindrima, brzina transfera se smanjuje. Tako da kriva transfera kod klasičnih HDD uređaja ima oblik krive tj. na početku je najveća a kako se čitanje pomera ka spoljnim cilindrima tj. što je disk popunjeniji podacima tako i brzina rapidno opada. Kod SSD diskova nemamo ispoljen takav nedostatak jer on ne poseduje mehaničke, pokretne delove. Njegova kriva transfera je prava poput strele bez obzira na to sa kog mesta se čitaju podaci ali i ovde postoji određeni problem prilikom upisa i brzine transfera tokom ove operacije o čemu ćemo detaljnije nešto malo kasnije. Da bi vam slikovito predstavili problem krive brzine čitanja pogledajte sledeći grafikon:
Narandžasta kriva predstavlja liniju koja pokazuje kako pada brzina prenosa podataka prikom popunjenosti WD Velocy Raptora, trenutno najboljeg i najbržeg SATA 2 hard diska današnjice. To što mu prosek brzine transfera prilikom pisanja podataka iznosi 100MB/s ne znači da ga konstantno ostvaruje. Već prilikom upisa polovine kapaciteta, performans diska padaju ispod ove vrednosti a neretko se spušta na svega 50-ak MB/s.
Sa druge strane Kingston SSD Now „V“ serija ima krivu transfera u obliku prave linije, zelena prava na grafikonu. On u svakom trenutku spremno isporučuje maksimalni transfer podataka jer nema pokretne delove u obliku magnetnih ploča i pokretnih glava.
HD Tune 3.5 – vreme pristupa podacima
Vreme pristupa podacima kod SSD uređaja je gotovo trenutno. Nema latencije i kašnjenja nastalih kretanjem mehaničkih delova kao kod hard disk uređaja. Zbog toga se i naglašava primena SSD rešenja u velikim data centrima kao i serverskim rešenjima koja imaju poterbu brzog pristupa velikom broju podataka. Takav scenario je gotovo idealan za SSD uređaje i tu hard diskovi nemaju apsolutno nikakvu šansu. Kada je u pitanju prenos velike količine malih fajlova ovo bi trebalo da bude ključna prednost SSD tehnologije, ipak ni SSD nije bez mana naročito što se tiče organizacije i načina na koji se vrši upis podataka na popunjenom disku.