Osnovna prednost SSD diskova jeste potpuno odsustvo pokretnih delova za razliku od hard disk uređaja koji su bukvalno krcati složenim pokretnim sklopovima. Jedino što se u slučaju SSD uređaja kreće jesu elektroni :) Zbog toga su oni drastično manje podložni kvarovima. Intel tvrdi da je procenat kvara SSD uređaja tokom trogodišnjeg perioda eksploatacije koji se uzima kao prosečni životni vek PC računara, za 90% manji u poređenju sa tradicionalnim HDD uređajima. Druga prednost koja proističe iz činjenice odsustva pokretnih mehaničkih delova, jeste brzina. Pristup podacima kod SSD uređaja je gotovo trenutan dok hard diskovi usled korišćenja magnetnih ploča i glava za čitanje moraju neprekidno da koriste brže elektro-motore kako bi povećali brzinu rotacije ploča i time skratili vreme pristupa podacima i povećali brzinu transfera. Veća brzina dovodi do rizika većeg habanja mehaničkih delova te je korist SSD uređaja dvostruka.

 

 

Kada pričamo o SSD diskovima danas postoje dve vrste uređaja tj. tehnologija koje čine srce svakog Solid State Disk-a (SSD). Rekli smo da SSD diskovi koriste FLASH, NAND memorijske čipove. Oni su srž svakog SSD uređaja. Svaki od ovih čipova poseduje milione memorijskih ćelija u koje se upisuju podaci. Danas postoje dve osnovne vrste NAND memorijskih ćelija: single-layer (SLC) tj. jednoslojne i multi-layer (MLC) tj. višeslojne memorijske ćelije.

 

SLC ćelije mogu da zapamte jedan bit podataka što je ekvivalent vrednosti 0 ili 1. MLC memorija može da primi više od jednog bita podataka a trenutna tehnologija proizvodnje MLC memorije dozvoljava skladištenje dva bita po memorijskoj ćeliji što konkretno znači: 00, 01, 10 ili 11. Samsung je upravo ovih dana predstavio najnoviju generaciju MLC memorija koja može da primi tri bita podataka što eksponencijlno povećava kapacitet uređaja baziranih na ovom tipu memorijskih ćelija te u praksi potvrđuje našu tvrdnju da će se problem ograničenog kapaciteta SSD uređaja vrlo brzo prevazići! Elem, zbog razlike u tehnologiji jasno je da MLC tehnologija ima veću gustinu zapisa podataka te može da primi i arhivira veću količinu podataka. Međutim i MLC ima svoje nedostatke što se pre svega odnosi mogućnosti išćitavanja tačnih podataka odnosno pojave greški u radu prilikom čitanja podataka iz većeg broja memorijskih ćelija. Zbog toga su MLC kontroleru potrebni složeniji algoritmi, odnosno više vremena kako bi tražene podatke „očistio“ od potencijalnih greški te su MLC uređaji sporiji u radu od modela koji koriste SLC memoriju.   

 

 

SSD uređaji imaju potencijalno veliki nedostatak koji se tiče degradacija performansi tokom dužeg perioda korišćenja i to se prevashodno tiče operacije upisa podataka. Čitanje podataka je jedna operacija koja pretpostavlja pristup jednoj memorisjkoj ćeliji u jedinici vremena dok upis zahteva dve operacije: brisanje i pisanje. Naime prilikom scenarija dužeg korišćenja uređaja za pretpostaviti je da ste upisivali i brisali podatke. Prilikom operacije brisanja podaci iz memorijske ćelije u kojima se oni nalaze se samo markiraju kao slobodne za upis  i sve dok se dotična adresa ponovo ne upotrebi za upis novih podataka, SSD čuva kompletan sadržaj podataka koji su upisani u ove memorijske ćelije. Stvarno brisanje vrši se tek prilikom upisa novih podataka. Zbog toga dolazi do kašnjenja i usporenja jer je tada potrebno više vremena da bi se stari podaci prvo izbrisali a zatim upisali novi.