USB 3.0 SuperSpeed je najnovija revizija koja obuhvata temeljna tehnička poboljšanja specifikacija opšteprihvaćenog USB standarda koji možemo najprostije definisati kao univerzalnu serijsku magistralu za međusobno povezivanje uređaja i PC računara. Ovaj standard je nastao sada već daleke 1996 godine od strane konzorcijuma kompanija koje je predvodio Intel u nameri da suštinski pojednostavi vezu između računara i perifernih uređaja. Pošto je za vrlo kratko vreme bio prihvaćen od strane svih važnijih firmi na IT tržištu, USB standard se munjevitom brzinom proširio i “de facto” postao standardni interfejs PC računara sa oko 6 milijardi prodatih uređaja! Ipak, potreba za sve bržom računarskom opremom i zahteva za sve većim propusnim opsegom jer dolaskom SSD diskova par stotina megabita u sekundi je sve samo ne dovoljno brzo, uslovilo je pojavu novog, unapređenog USB 3.0 standarda!

 

2007. godine Intel je po prvi put svetskoj računarskoj javnosti predstavio SuperSpeed USB standard na Intel Developer Forum manifestaciji. Prva verzija USB 3.0 specifikacije definisana je i kompletirana 17. novembra 2008. godine. USB Implementers Forum (USB-IF) je preuzeo kontrolu i upravljanje specifikacijama novog standarda i izdao odgovarajuću tehničku dokumentaciju  neophodnu kako bi programeri i proizvođači hardvera počeli da razvijaju proizvode na bazi USB 3.0 protokola.

 

 

Ukratko, USB 3.0 - SuperSpeed standard donosi sledeća poboljšanja:

 

-povećanu brzinu prenosa (max. 4.8Gbps)
-povećana maksimalna snaga magistrale kao i napona na njoj kako bi se zadovoljili ultra brzi uređaji koji su zahtevni po pitanju napajanja energijom,
-nove funkcije upravljanja napajanjem,
-full-dupleks prenos podataka i podrška za nove tipove prenosa,
-novi konektori i kablovi za veće brzine prenosa podataka ... iako je unazad kompatibilan sa USB 2.0 uređajima i računarima.

 

Glavna prednost USB 3.0 standarda u odnosu na postojeći, USB 2.0 je njegova poboljšana brzina. USB 2.0 postiže maksimalnu propusnu moć od 480Mbps ili 60MB/s, ali u stvarnosti, propusnost zavisi od mnogo spoljnih faktora te je ova brojka značajno manja i obično se kreće u okviru realnih 30-40MB/s. USB 3.0 u “peak” transfer modu postiže transfer od 4.8Gbps (600MB/s) što je 10 puta više nego USB 2.0. Tako je bar u teoriji!

 

USB 3.0 postiže mnogo bolje performanse zahvaljujući primeni brojnih tehničkih inovacija. Najočiglednije promene se ogledaju u dodatku komunikacionih magistrala kojima putuju podaci. One se dodaju paralelno na postojeću USB 2.0 magistralu. To znači da, gde je USB 2.0 ranije imao 4 žice (struja, uzemljenje i par vodova za prenos podataka), USB 3.0 dodaje još dva para diferencijalnih signala (prijem i slanje) za kombinovani prenos sa ukupno 8 veza u konektorima i kablovima. Ova dodatna dva para su potrebni da bi podržali zahteve ciljne SuperSpeed specifikacije preko USB protokola, jer dve žice diferencijalnih signala za USB 2.0 jednostavno nisu dovoljne da bi se “progurala” ovolika (4.8Gbps) količina podataka! Da zaključimo, da bi iskoristili sve potencijale novog i bržeg USB standarda morate pored uređaja u npr. obliku eksternog diska koji poštuje USB 3.0 specifikaciju i matične ploče sa USB 3.0 konektorima da posedujete i idgovarajući USB 3.0 kabal za povezivanje ovih uređaja, koji obezbeđuje dodatne kontakte i  brži transfer podataka. Možete koristiti i stare USB kablove ali transfer tada neće biti na nivou specifikacija koje propisuje USB 3.0 standard već na nivou starijeg i drastično sporijeg USB 2.0 protokola!

 

 

Osim toga promenjen je i način na koji podaci putuju između uređaja. Umesto principa primenjenog na USB 2.0 standardu gde su podaci usmereni na računar i gde je primenjena half duplex veza što znači da se podaci prenose samo u jednom pravcu tokom određenog vremenskog intervala, USB 3.0 ide korakdalje i primenjuje bi-direkcionu vezu gde podaci putuju u oba pravca istovremeno. Sve prethodno iznesene činjenice rezultuju teoretskim povećanjem propusnog opsega USB 3.0 standarda za deset puta u ondosu na USB 2.0 prethodnika.  To će svakako primetiti korisnici onog trenutka kada USB 3.0 uređaji postanu masovno dostupni najširem krugu korisnika.

 

Uprkos tome što ove činjenice nekome mogu zvučati previše komplikovane postoji i jedna dobra vest. USB 3.0 od samog početka je koncipiran tako da obezbedi mirnu koegzistenicju oba standarda u prvo vreme. Bez obzira na činjenicu da USB 3.0 donosi dodatne veze za prenos podataka kako bi ostvario veći i brži transfer podataka, konektor ostaje istog, prepoznatljivog pravougaonog oblika sa četri osnovna USB kontakta koji se nalaze na istom mestu i položaju kao i kod USB 2.0 standarda. Pet dodatnih veza za uspostavljanje brže USB 3.0 veze biće aktivne samo u slučaju kada su povezane sa odgovarajućim USB 3.0 uređajem i odgovarajućim konektorom na drugoj strani USB 3.0 – SuperSpeed veze.

 

 

Lako se može zaključiti da su dani USB 2.0 standarda odbrojani i da će tokom vremena koje dolazi biti potpuno zamenjen sa novim i bržim USB 3.0 standardom, kao što se to nekada desilo sa USB 1.1 specifikacijom.

 

Osim hardvera koji poseduje podršku za USB 3.0 komunikaciju, potrebno je imati i operativni sistem sa podržanim protokolom koji omogućava brži transfer podataka.  Za sada je sigurno da ni jedan Windows operativni sistem nema bazičnu podršku za USB 3.0 standard. Dok je to logično kod starijih Windows XP i VISTA verzija, mnoge je začudio izostanak podrške za brzi protokol na tek promovisanom Windows 7 OS-u. Za sada je ostavljena mogućnost da će je Windows 7 dobiti u obliku sledećeg paketa “zakrpa” tj Service Pack-u koji bi trebao da se pojavi najkasnije do jeseni iduće, 2010 godine. I dok se pitanje podrške ne dovodi u sumnju kada je u pitanju Windows 7 dotle se vodi polemika u vezi podrške dosta kritikovane VISTE. Ipak, korisnici, proizvođači uređaja i Microsoft su se složili oko glavne stvari a to je da će i VISTA sigurno dobiti USB 3.0 podršku! Do tada nam ostaje zahtev da putem instalacije drajvera za odgovarajuće USB 3.0 kontrolere obezbedimo podršku novom protokolu.

 

Kada je u pitanju Linux zajednica, koja podržava operativne sisteme sa “otvorenim” kodom, sigurno je da će Linux operativni sistemi podržati brži standard komunikacije među uređajima, onog trenutka kada “xHCI” specifikacija postane javno dostupna. Nešto malo drugačije je sa Apple OS X korisnicima zbog insistiranja na sopstvenim standardima za komunikaciju sa brzim perifernim uređajima poput nikada dovoljno omasovljenog Firewire 400 i 800 standarda. Iako će gotovo sigurno Apple da se drži po strani do poslednjeg trenutka, ukoliko USB 3.0 standard poput prethodnika obezbedi plug’n’play jednostavnost povezivanja uređaja i pri tome ponudi dramtični skok performansi, Apple će morati da prati tržini trend opšte-prihvaćenog USB 3.0 SuperSpeed standarda!

 

 

Sve prethodno rečeno se odnosi na čistu teoriju i pretpostavku kako bi to trebalo da funkcioniše. Ipak zbog raznoraznih faktora situacija u praksi je drugačija. Ovoga puta nismo uspeli da se domognemo USB 3.0 uređaja i odgovarajućih kablova ali smo zbog sve većeg prisustva matičnih ploča i modela sa USB 3.0 podrškom hteli da vidimo da li se ipak nešto dobija na brzini klasičnih USB 2.0 eksternih HDD fioka, povezivanjem na USB 3.0 vezu. Naravno, nismo očekivali čudo jer ne posedujemo osnovni preduslov, uređaj sa odgovarajućim USB 3.0 kontrolerom kao ni kabal za odgovarajuću vezu.