Ovaj deo dodatnih testova smo posvetili nekim osnovnim parametrima rada i ponašanja testiranih notebookova pod VISTA OS-om. Pre svega nas je interesovala brzina uređaja prilikom podizanja i gašenja operativnog sistema sa svim učitanim drajverima za uređaje koje poseduje svaki testirani primerak. Dalje, u tabeli dajemo i pregled osnovnih parametara opterećenja sistema nakon što se Windows Vista podigne i uđe u „idle“ stanje gde se vidi stepen opterećenosti i zauzeća raspoloživih resursa računara.

 

 

Test je krajnje jednostavan i pokazuje sposobnost i brzinu uređaja prilikom podizanja VISTA operativnog sistema. Meri se vreme od momenta aktiviranja „Power“ tastera sve do momenta prikaza radne površine tj. „desktopa“. Test se ponavalja u tri iteracije i uzima se prosek dobijen kalkulacijom sva tri vremena. Manje vreme označava bolji rezultat!

 

 

 

 

Vreme potrebno da se pogase svi servisi i startovane aplikacije koje notebook učitava u sitauciji osnovne instalacije operativnog sistema i podignutih drajvera za sve uređaje. Vremenski period obuhvata interval od momenta izdavanja komande „Turn off“ do momenta kada se uređaj u potpunosti isključi i ugasi „Power on“ indikacija. Test podrazumeva tri ponavljanja pri čemu se računa prosek postignutih vremena. Manje vreme označava bolji rezultat.

 

 

3 sekunde brži prilikom podizanja i neznatno sporiji prilikom gašenja, Fujitsu Amilo Pi 3560 je definitivno ostavio utisak spreminijeg i agilnijeg u Vista okruženju. Daleko od toga da je ASUS bio spor ali detalji su oduvek odlučivali pobednike. Tako je bilo i ovog puta.

 

 

Pregled tabele  slobodnih resursa nakon učitavanja operativnog sistema, drajvera i „startup“ programa. Nakon podizanja operativnog sistema i startovanja drajvera za prisutne uređaje i odgovarajućih „startup“ programa, aktiviramo kombinaciju „ctrl-alt-del“ tastera i pozivamo Windows Task Manager i Performance „tab“. Potom očitavamo glavne parametre opterećenosti glavnih resursa sistema koji su prikazani u uporednoj tabeli testiranih modela. Manja vrednost označava bolji rezultat koji je istaknut crvenom bojom.

 

 

Potrošnja resursa u VISTI je bila vrlo slična kod oba modela. Te su razlike skoro neprimetne u realnom radu što još jednom potvrđuje pravilan izbor komponenti u slučaju oba modela.

 

 

Performanse USB sistema smo testirali u situaciji realnog scenarija. „Image“ fajl „težak“ 55GB smo kpirali sa USB 2.0 diska na sistemski disk notebook uređaja pomoću Ghost Clone opcije. Vreme potrebno za ovu operaciju nam je poslužilo da izmerimo realni transfer podataka izražen u tabeli. Veća vrednost označava bolji rezultat!

 

 

 

 

 

Jedini deo testova gde su oba modela podbacila. ASUS naročito, koji je ujedno i rekorder u grupi do sada testiranih notebook uređaja sa najlošijim transferom preko USB veze. Ni Fujitsu nije blistao ali je ipak zabeležo osetno bolji rezultat od modela sa kojim smo ga direktno poredili. Međutim on ipak ima jedan veliki kvalitet na svojoj strani a koji se tiče prisustva eSATA veze tako da ovaj nedostatak USB transfera u potpunosti nadomešćuje ultrabrzim eSATA priključkom koji je daleko bolje i brže rešenje kada su u pitanju eksterni hard diskovi. Ovde smo primetili jedan mali problem sa prepoznavanjem eSATA uređaja od strane Ghost programa. U drugim aplikacijama kao i VISTA operativnom sistemu nije bilo problema.